HDZ BiH

Bos­na i Her­ce­go­vi­na na­la­zi se na još jed­noj važ­noj pre­kret­ni­ci dok se oče­ku­je da njezi­ni po­li­tič­ki li­de­ri pos­tig­nu do­go­vor o re­for­mi iz­bor­nog za­ko­no­dav­s­tva ko­ja će osigu­ra­ti le­gi­tim­no na­ci­onal­no pred­stav­lja­nje što će pri­do­ni­je­ti re­lak­si­ra­nju unu­tar­njih od­nosa.

Za to su naj­vi­še za­in­te­re­si­ra­ni Hr­va­ti, ka­ko bi se iz­bje­glo da im i u bu­duć­nos­ti, zbog nji­ho­ve ma­lo­broj­nos­ti, dru­gi bi­ra­ju pred­stav­ni­ke u vlas­ti. Po­sred­nič­ki su se u pregovore uklju­či­li SAD i EU, a na po­tre­bu po­što­va­nja pra­va Hr­va­ta kao konstitutivnog na­ro­da u BiH uka­zu­je i Hr­vat­ska.

Ni ne­dav­ni po­sjet ame­rič­kog i eu­rop­skog iz­as­la­ni­ka ni­je re­zul­ti­rao do­go­vo­rom o iz­mje­na­ma iz­bor­nog za­ko­na u BiH. U ko­joj su fa­zi pre­go­vo­ri i ima li šan­se za do­go­vor?

Uvje­ren sam da će raz­li­či­ti raz­go­vo­ri ko­je vo­di­mo po­s­ljed­njih mje­se­ci, ko­ris­te­ći se pritom raz­li­či­tim pre­go­va­rač­kim teh­ni­ka­ma, u ko­nač­ni­ci do­ves­ti do rje­še­nja i da će­mo vr­lo br­zo na odre­đe­noj ra­zi­ni ima­ti usu­gla­še­ne ključ­ne ele­men­te le­gi­tim­nog predstavlja­nja, a pri­tom mis­lim na Pred­sjed­niš­tvo i Dom na­ro­da. Za­tim to, s dru­gim iz­mje­na­ma iz­bor­nog za­ko­na ko­je su teh­nič­ke pri­ro­de, tre­ba po­t­vr­di­ti u par­la­men­tar­noj pro­ce­du­ri. U sva­kom slu­ča­ju, to mo­ra bi­ti za­vr­še­no u ovoj ne­iz­bor­noj go­di­ni.

Na če­mu te­me­lji­te op­ti­mi­zam, jer re­ak­ci­je iz dru­gih stra­na­ka, po­gla­vi­to iz Saraje­va, ne idu to­mu u pri­log?

Dru­gi ima­ju pra­vo na odre­đe­ni kom­for ne­ra­da, ali­bi vo­đe­nja po­li­tič­kog pro­ce­sa, jer im ve­ćin­ski sta­tus u Fe­de­ra­ci­ji da­je taj luk­suz. Hr­vat­ski pred­stav­ni­ci to ne­ma­ju. S obzirom na na­ša is­kus­tva iz pret­hod­nih iz­bo­ra, jas­no je da se iz­bor­ni za­kon mo­ra promi­je­ni­ti ka­ko bi se uop­će iš­lo na idu­će iz­bo­re, jer nit­ko vi­še ne že­li ula­zi­ti u bi­lo kak­ve iz­bor­ne avan­tu­re s ne­jas­nim rje­še­nji­ma. Moj op­ti­mi­zam pro­iz­la­zi iz raz­go­vo­ra s de­se­ci­ma me­đu­na­rod­nih ins­ti­tu­ci­ja, ali i raz­go­vo­ra s po­li­tič­kim ak­te­ri­ma unu­tar sa­me BiH.

Hr­vat­ski pred­stav­ni­ci iz­ra­di­li su i kon­kre­tan pri­jed­log iz­bor­ne re­for­me i dos­ta­vi­li ga part­ne­ri­ma u BiH i me­đu­na­rod­nim duž­nos­ni­ci­ma. Što je bit tog pri­jed­lo­ga?

Os­nov­ni ele­men­ti zas­ni­va­ju se na to­me da za­dr­ži­mo sa­daš­nji Dayton­ski us­tav­ni okvir, a da s dru­ge stra­ne pro­ve­de­mo sve pre­su­de Eu­rop­skog su­da za ljud­ska pra­va i Us­tav­nog su­da BiH, od­nos­no da ot­klo­ni­mo sva­ki oblik dis­kri­mi­na­ci­je u iz­bor­nom proce­su. To smo ugra­di­li u na­še pri­jed­lo­ge i ka­da je ri­ječ o iz­rav­nom ili ne­iz­rav­nom iz­bo­ru čla­no­va Pred­sjed­niš­tva, a i oko iz­bo­ra pred­stav­ni­ka Hr­va­ta i svih dru­gih nacional­nih klu­bo­va u fe­de­ral­nom Do­mu na­ro­da. Pre­ciz­no je i jed­nos­tav­no de­fi­ni­ra­no da uz mi­ni­mal­ne in­ter­ven­ci­je Us­ta­va BiH pri­la­go­di­mo iz­bor­ni za­kon ta­ko da sva tri kons­ti­tu­tiv­na na­ro­da bi­ra­ju svog čla­na Pred­sjed­niš­tva BiH i svoj klub u Do­mu na­ro­da u FBiH, bez bi­lo kak­vih no­vih dis­kri­mi­na­ci­ja. Uvje­ren sam da se unu­tar tih pri­jed­lo­ga na­la­ze i rje­še­nja za ko­nač­ni do­go­vor o iz­bor­noj re­for­mi.

S ne­kim od me­đu­na­rod­nih duž­nos­ni­ka raz­go­va­ra­li ste i na ne­dav­nom fo­ru­mu u Du­brov­ni­ku. Je­su li hr­vat­ski sta­vo­vi o le­gi­tim­nom na­ci­onal­nom pred­stav­lja­nju na­iš­li na ra­zu­mi­je­va­nje?

I vi­še od to­ga, po mom miš­lje­nju. Svi pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce s ko­ji­ma raz­go­va­ram u pot­pu­nos­ti ra­zu­mi­ju da BiH po­či­va na tri kons­ti­tu­tiv­na na­ro­da, a naravno i svi­ma os­ta­li­ma ko­ji se ta­ko ne iz­jaš­nja­va­ju, ali njih je pre­ma zad­njem popisu tek oko 3%. Svi ra­zu­mi­ju da kons­ti­tu­tiv­ne na­ro­de mo­ra­mo oču­va­ti kao natkrov­lju­ju­će us­tav­ne ka­te­go­ri­je, što po­t­vr­đu­je i od­lu­ka Us­tav­nog su­da BiH. Sa­da je sa­mo pi­ta­nje ka­ko to pro­ves­ti. Mi smo po­nu­di­li da iz­bor čla­no­va Pred­sjed­niš­tva BiH iz Fe­de­ra­ci­je pro­vo­di­mo kroz dvi­je iz­bor­ne je­di­ni­ce, od­nos­no ako ra­di­mo ne­iz­rav­no da to bu­de kroz klu­bo­ve Boš­nja­ka i Hr­va­ta, jer su u pi­ta­nju boš­njač­ki i hr­vat­ski čla­no­vi Pred­sjed­niš­tva BiH. Tre­ba­lo je pu­no vre­me­na da se to ra­zu­mi­je, ali nit­ko od međunarod­nih duž­nos­ni­ka ne do­vo­di u pi­ta­nje po­tre­bu da kons­ti­tu­tiv­ni na­ro­di bu­du pri­mje­re­no zas­tup­lje­ni u vlas­ti.

Ima li pro­mje­na u ame­rič­koj po­li­ti­ci pre­ma BiH na­kon iz­bo­ra no­vog predsjednika? Oče­ki­va­lo se da će Bi­den kao do­bar poz­na­va­telj ov­daš­njih prilika po­sve­ti­ti vi­še po­zor­nos­ti ci­je­loj re­gi­ji, a po­seb­no BiH?

Ma­lo je vre­me­na proš­lo da bi­smo tak­vo što uoča­va­li. SAD pre­dvo­di iz­nim­no važ­ne pro­ce­se u svi­je­tu, a ima mno­go iz­ra­že­ni­jih i važ­ni­jih ža­ri­šta ne­go što je BiH. Uvje­ren sam da sve što da­nas SAD ra­di, ra­di na kons­truk­ti­van na­čin za­jed­no sa svi­ma na­ma. U ko­joj mje­ri će da­lje di­na­mi­zi­ra­ti taj pro­ces u sa­moj BiH vje­ro­jat­no naj­vi­še ovi­si o nama sa­mi­ma. No­vi pred­sjed­nik i dr­žav­ni taj­nik su nam, kroz svo­ju ad­mi­nis­tra­ci­ju, vrlo prak­tič­no i jas­no ka­za­li da mi u BiH tre­ba­mo do­no­si­ti svo­ja rje­še­nja, da se moramo do­go­va­ra­ti i tra­ži­ti kom­pro­mis, a da su oni part­ne­ri ko­ji će nam po­mo­ći. Svesrd­no po­dr­ža­vam ta­kav pris­tup. Već sam spo­mi­njao „ali­bi po­li­ti­ke“, to su oni političa­ri ko­ji po­zi­va­ju me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu da umjes­to nas do­no­si ne­ka rje­še­nja. Ne, mi to mo­ra­mo uči­ni­ti sa­mi, a ra­du­je me što i eu­rop­ska i ame­rič­ka di­plo­ma­ci­ja u zad­nje vri­je­me po­ka­zu­ju sve ve­će za­ni­ma­nje za ci­je­li za­pad­ni Bal­kan, za nje­go­vu stabil­nost i in­te­gri­ra­nje u EU.

Us­pr­kos pro­tiv­lje­nju Ru­si­je Chris­ti­an Sc­h­midt ime­no­van je no­vim vi­so­kim pred­stav­ni­kom. Ima­li ste pri­go­du raz­go­va­ra­ti s njim, što očekujete od nje­ga, po­gla­vi­to ako se zna da uži­va ve­li­ku pot­po­ru kan­ce­lar­ke Mer­kel?

Ključ­no je upra­vo ovo zad­nje što ste ka­za­li, pot­po­ra ad­mi­nis­tra­ci­je dr­ža­ve iz ko­je dola­zi. Kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel i vla­da ko­ja ga je pred­lo­ži­la si­gur­no ima­ju do­bre raz­lo­ge zbog ko­jih su to uči­ni­li. Sa Sc­h­mid­tom sam u Du­brov­ni­ku raz­go­va­rao ja­ko dugo, pu­no to­ga ga je za­ni­ma­lo. Ka­za­li smo da že­li­mo bi­ti part­ne­ri i tra­ži­ti rje­še­nja za bu­duć­nost BiH. Me­ni je osob­no jas­no da će­mo na svom europ­skom pu­tu mo­ra­ti prijeći iz po­zi­ci­je ko­ju da­nas ima­mo s Vi­je­ćem za pro­ved­bu mi­ra i OHR-om u pot­pu­no no­vu fa­zu. Mis­lim da će ulo­ga OHR-a ići u prav­cu tran­sfor­mi­ra­nja nje­go­ve po­zi­ci­je ka­da do­bi­je­mo sta­tus kan­di­da­ta za EU.

Či­ni se da u Hr­vat­skoj oko ma­lo ko­jeg pi­ta­nja pos­to­ji kon­sen­zus kao što je to oko po­lo­ža­ja Hr­va­ta u BiH. Ko­li­ko zna­či ova pot­po­ra i u ko­joj mje­ri Hr­vat­ska mo­že po­mo­ći da se bh. Hr­va­ti iz­bo­re za svo­ja pra­va?

Mo­že po­mo­ći ja­ko mno­go. Vi­di­te sad ulo­gu pred­sjed­ni­ka RH i pred­sjed­ni­ka Vla­de, kao i svih duž­nos­ni­ka vlas­ti. Hr­vat­ska je da­nas čla­ni­ca NATO-a i EU, a proš­le go­di­ne je i pred­sje­da­la EU. Dak­le, ima i le­gi­ti­mi­tet, a i vi­šes­tru­ki in­te­res da po­ka­že pro­ak­ti­van pris­tup pre­ma BiH. Vr­lo sam za­do­vo­ljan di­na­mi­kom ko­jom se to ra­di. Da­nas je svi­ma jas­no da ne­ma sta­bil­nos­ti BiH bez rav­no­prav­nos­ti tri­ju na­ro­da, a ključ je le­gi­tim­no pred­stav­lja­nje. Da­nas mo­že­te i od pred­sjed­ni­ka RH i od pred­sjed­ni­ka Vla­de ču­ti da ne­će šu­tje­ti dok se ne os­tva­re pra­va Hr­va­ta u BiH i pot­pu­na rav­no­prav­nost s dru­gim dva­ma na­ro­di­ma. To ša­lje jas­nu po­ru­ku i svi­ma oni­ma ko­ji su opet mis­li­li igra­ti na neku pre­va­ru i za­dr­ža­va­nje sta­tu­sa quo. Ako slje­de­će go­di­ne že­li­mo or­ga­ni­zi­ra­ti izbore u BiH i stvo­ri­ti is­ko­rak u de­mo­kra­ci­ji, mo­ra­mo žur­no pro­mi­je­ni­ti iz­bor­ni za­kon. To se da­nas ču­je jav­no i od utje­caj­nih boš­njač­kih po­li­ti­ča­ra, po­put El­me­di­na Konakovi­ća ili Fa­hru­di­na Ra­don­či­ća, da ni­je fer Hr­va­ti­ma bi­ra­ti pred­stav­ni­ke, pa i od Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća ka­da pre­go­va­ra­mo u jed­nom za­tvo­re­nom kru­gu. To tre­ba sta­vi­ti na pa­pir, u na­še za­ko­no­dav­s­tvo.

Pred­sjed­nik Zo­ran Mi­la­no­vić bo­ra­vio je u BiH i pos­lao jas­ne po­ru­ke da Hrvatska ne­će po­pu­šta­ti oko sta­tu­sa Hr­va­ta u BiH. U Sa­ra­je­vu je to ne­ke iznena­di­lo jer BiH ni­ka­da ni­je, ka­ko ka­žu, bio nje­go­va iz­bor­na ba­za?

Što se ti­če pred­sjed­ni­ka RH, on jas­no iz­ra­ža­va svo­je sta­ja­li­šte pre­ma lju­di­ma za ko­je ka­že da ni­su pred­stav­ni­ci hr­vat­sko­ga na­ro­da. Do­bro je da to ka­že tran­s­pa­rent­no, učti­vim je­zi­kom i da se to jas­no ču­je u Sa­ra­je­vu. Bez ob­zi­ra na to bi­ra li net­ko ili gla­sa za Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća u BiH. Ni pred­sjed­nik Mi­la­no­vić ni pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić ne ba­ve se unu­tar­njim, lo­kal­nim od­no­si­ma u BiH. Oni su eu­rop­ski li­de­ri i po­li­ti­ča­ri ko­ji žele da BiH funk­ci­oni­ra. Nji­ma je jas­no da BiH, nji­hov pr­vi su­sjed, ne­će sta­bil­no funkci­oni­ra­ti bez pot­pu­ne jed­na­ko­prav­nos­ti tri­ju kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da, ko­je će predstav­lja­ti nji­ho­vi le­gi­tim­ni pred­stav­ni­ci, a ne kao sa­da ka­da su dva čla­na Predsjedniš­tva iz re­do­va Boš­nja­ka. Ni pred­sjed­nik Mi­la­no­vić ni pre­mi­jer Plen­ko­vić s na­ma ne raz­go­va­ra­ju kao s pred­stav­ni­ci­ma HDZ-a ili SDP-a, već kao s le­gi­tim­nim pred­stav­ni­ci­ma Hr­va­ta u BiH.

Iz Sa­ra­je­va su oš­tro re­agi­ra­li na Mi­la­no­vi­ćev po­sjet i iz­ja­ve ko­je je da­vao, između os­ta­lih i član Pred­sjed­niš­tva BiH Še­fik Dža­fe­ro­vić i pred­sjed­nik SDA Ba­kir Izet­be­go­vić?

Ču­de me te iz­ja­ve. Ko­le­ga Izet­be­go­vić mo­ra ra­zu­mje­ti da BiH kao dr­ža­va i boš­njač­ki na­rod ne­ma­ju ve­ćeg pri­ja­te­lja od Hr­vat­ske. Sto­ga tre­ba­mo bi­ti pa­ž­lji­vi i ka­da ču­je­mo ne­ku ri­ječ ko­ja nam ne od­go­va­ra jer mo­ra­mo zna­ti da nam to go­vo­re pri­ja­te­lji. Trebamo bi­ti svjes­ni da svo­je unu­tar­nje stva­ri mo­ra­mo sa­mi ri­je­ši­ti ka­ko nam ih ne bi mo­ra­li rje­ša­va­ti dru­gi.

Kak­va je su­rad­nja iz­me­đu Hr­vat­ske i BiH na dr­žav­noj ra­zi­ni, ali i kad je ri­ječ o po­mo­ći hr­vat­skom na­ro­du? Jas­no je da je sa­da te­ško us­pos­ta­vi­ti i ne­ku osnovnu ko­mu­ni­ka­ci­ju s po­je­di­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma upra­vo sto­ga što u nji­ma ne­ka le­gi­tim­nih hr­vat­skih pred­stav­ni­ka?

Pred­sjed­nik RH, pred­sjed­nik Vla­de i čla­no­vi Sa­bo­ra ni­su bi­li u pri­go­di sas­ta­ti se s onima ko­ji ne pred­stav­lja­ju kons­ti­tu­tiv­ne na­ro­de, a uzur­pi­ra­li su po­zi­ci­je, kao što je slu­čaj u Pred­sjed­niš­tvu BiH. Od­no­si RH i BiH ti­me ni­su na­ru­še­ni, ali se tre­ba­ju osnaži­ti le­gi­tim­nim na­ci­onal­nim pred­stav­lja­njem. Dru­ga je te­ma to što se do sa­da poima­lo BiH kroz po­ima­nje boš­njač­ke po­li­ti­ke iz Sa­ra­je­va. Ka­da net­ko ka­že da ne tre­ba gra­di­ti Pe­lje­ški most i da je to stav BiH, ri­ječ je za­pra­vo o sta­vu sa­mo jed­ne poli­tič­ke op­ci­je ili jed­no­ga na­ro­da. Sta­vo­vi BiH mo­gu se iz­ra­zi­ti sa­mo kroz ins­ti­tu­ci­je BiH. U to­me ne vi­dim pro­blem, ali će­mo si­gur­no na­pra­vi­ti ve­li­ki is­ko­rak u di­na­mi­ci surad­nje iz­me­đu RH i BiH čim ri­je­ši­mo pi­ta­nje le­gi­tim­nog na­ci­onal­nog pred­stav­lja­nja.

Ko­li­ko za bh. Hr­va­te zna­či di­plo­mat­ski an­ga­žman i lo­bi­ra­nje duž­nos­ni­ka RH na me­đu­na­rod­nim fo­ru­mi­ma i ins­ti­tu­ci­ja­ma, po­put EU i NATO-a?

To zna­či pu­no i za Hr­va­te i za BiH, jer svi, od pre­mi­je­ra i pred­sjed­ni­ka, pre­ko mi­nis­tra vanj­skih pos­lo­va i zas­tup­ni­ka, jas­no uka­zu­ju na po­tre­bu eu­rop­skog i euro­atlant­skog pu­ta BiH, a uz to se uvi­jek vr­lo jas­no na­gla­ša­va po­tre­ba jed­na­kos­ti i jed­na­ko­prav­nos­ti hr­vat­sko­ga na­ro­da s dru­gim dva­ma na­ro­di­ma i nji­ho­vog le­gi­tim­nog pred­stav­lja­nja. Vidje­li ste ne­dav­no ka­ko se i u do­ku­men­tu NATO-a s hr­vat­ske stra­ne in­zis­ti­ra­lo da se uz Dayton­ski spo­ra­zum de­fi­ni­ra i po­zi­ci­ja kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da i da­no je do zna­nja da bez to­ga do­ku­men­ti ne­će mo­ći bi­ti usvo­je­ni. Slič­no vri­je­di i za dje­lo­va­nje u EU. Ima­li smo i di­plo­mat­ski fo­rum u Du­brov­ni­ku, kao i otva­ra­nje Du­bro­vač­kih ljet­nih iga­ra. Netko će, na­rav­no, re­ći ka­ko to ne­ma ve­ze s ovim po­li­tič­kim ras­pra­va­ma, ali ta­mo je bi­lo 10-ak važ­nih ame­rič­kih i europ­skih duž­nos­ni­ka, ko­ji u bi­la­te­ral­nim kon­tak­ti­ma dobi­va­ju no­vu spoz­na­ju i o po­zi­ci­ji tri­ju na­ro­da u BiH ko­ja se vi­še ne mo­že ig­no­ri­ra­ti. Naš eu­rop­ski put i in­te­gra­ci­je uvje­to­va­ne su do­go­vo­ri­ma unu­tar BiH i rje­ša­va­njem ključ­nih pi­ta­nja za funk­ci­oni­ra­nje dr­ža­ve. Za­to me i ču­de is­tu­pi po­je­di­nih boš­njač­kih duž­nos­ni­ka i nji­ho­ve re­ak­ci­je na do­bro­na­mjer­no dje­lo­va­nje iz Hr­vat­ske.

Što će se do­go­di­ti ako do kra­ja go­di­ne ne bu­de iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­na? Iduće go­di­ne su op­ći iz­bo­ri u BiH?

Iz­bo­ri su pla­ni­ra­ni za idu­ću go­di­nu ako se usvo­ji iz­bor­ni za­kon. Bez to­ga se iz­bo­ri ne mo­gu or­ga­ni­zi­ra­ti i pro­ves­ti, kao što se iz­bo­ri u Mos­ta­ru ni­su mo­gli or­ga­ni­zi­ra­ti dok se ni­smo do­go­vo­ri­li o iz­bor­nim pra­vi­li­ma u Mos­ta­ru. Od­lu­ka­ma Us­tav­nog su­da BiH pojedi­ne odred­be iz­bor­nog za­ko­na stav­lje­ne su iz­van sna­ge. Da bi se idu­će go­di­ne odr­ža­li iz­bo­ri, u ovoj ne­iz­bor­noj go­di­ni u Par­la­men­tu se mo­ra­ju usvo­ji­ti iz­mje­ne izbornog za­ko­na.

U jav­nom pros­to­ru na­met­nu­la se ras­pra­va o uki­da­nju prin­ci­pa kons­ti­tu­tiv­nos­ti na­ro­da u BiH na­kon zad­nje re­zo­lu­ci­je EU par­la­men­ta. Ko­li­ko je to re­al­na te­ma, ima­ju­ći u vi­du da je to jed­na od te­melj­nih odred­bi Dayto­na?

To je os­no­va Dayton­skog spo­ra­zu­ma. Si­gu­ran sam da to jed­na­ko ra­zu­mi­ju i predstav­ni­ci Hr­va­ta i Boš­nja­ka i Sr­ba, sa­mo je pi­ta­nje ka­ko net­ko s ti­me že­li kalkulirati. Lju­di ko­ji že­le pro­mi­je­ni­ti te od­no­se mo­ra­ju stvo­ri­ti am­bi­jent za to. U ne­kim uvje­ti­ma i Hr­va­ti bi to pri­hva­ti­li, ali o to­me tre­ba ras­prav­lja­ti. To bi zna­či­lo pot­pu­no novi Us­tav BiH, ure­đe­nje, ra­zi­ne vlas­ti. Vi­še ste pu­ta ču­li pred­stav­ni­ke ame­rič­ke admi­nis­tra­ci­je ka­ko go­vo­re o mogućnosti ogra­ni­če­nih pro­mje­na Us­ta­va, is­klju­či­vo u funk­ci­ji do­no­še­nja no­vog iz­bor­nog za­ko­na. Za sve oz­bilj­ni­je us­tav­ne za­hva­te potreban je druk­či­ji am­bi­jent. Si­gu­ran sam da Dayto­na 2 ne­će bi­ti, da nit­ko ne­će pravi­ti no­ve kon­fe­ren­ci­je. Tri na­ro­da mo­gu se do­go­va­ra­ti o no­vom Us­ta­vu, ali za to da­nas ne­ma uvje­ta.

Za­što se on­da otva­ra ta te­ma ako svi zna­ju da ni­je re­al­no ta­ko mi­je­nja­ti Us­tav BiH?

Pos­to­je lju­di ko­ji vje­ru­ju da su do­seg­nu­li ra­zi­nu na ko­joj Fe­de­ra­ci­ju mo­gu pre­tvo­ri­ti u boš­njač­ki en­ti­tet. To se mo­že vi­dje­ti i u obja­va­ma na por­ta­li­ma, is­tu­pi­ma ne­kih stranač­kih duž­nos­ni­ka, ali i za­ključ­ci­ma sa stra­nač­kih kon­gre­sa u ko­ji­ma se po­zi­va na gra­đan­sku dr­ža­vu. Pa da­nas se u BiH 97% iz­bo­ra obav­lja pre­ma gra­đan­skom kon­cep­tu, bi­lo da je ri­ječ o op­ćin­skim i grad­skim vi­je­ći­ma, žu­pa­nij­skim skup­šti­na­ma, en­ti­tet­skim i dr­žav­nom zas­tup­nič­kom do­mu. Sa­mo se 3% ins­ti­tu­ci­ja, a to su čla­no­vi do­mo­va na­ro­da i Pred­sjed­niš­tva BiH, bi­ra­ju po ko­lek­tiv­nom mo­da­li­te­tu. Oni ko­ji se tru­de Fe­de­ra­ci­ju pre­tvo­ri­ti u boš­njač­ki en­ti­tet, kao što je Re­pu­bli­ka Sr­p­ska dominantno sr­p­ski en­ti­tet, tre­ba­ju zna­ti da je BiH po Dayton­skom spo­ra­zu­mu definirana kao dr­ža­va tri­ju kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da. I kad od­lu­če raz­go­va­ra­ti o druk­či­jem mo­de­lu, mo­ra­ju uva­ža­va­ti in­te­re­se tri­ju kons­ti­tu­tiv­nih na­ro­da i broj­ka tri ta­da bi bi­la vital­na za te sred­nje ra­zi­ne vlas­ti, a ne dva kao što je to sa­da.

Iako kons­tant­no za­go­va­ra­te euro­atlant­ski put BiH, po­li­tič­ki pro­tiv­ni­ci čes­to vas po­ku­ša­va­ju dis­kre­di­ti­ra­ti pri­ka­zu­ju­ći vas kao „ru­skog igra­ča“na Bal­ka­nu. Kakav je vaš stav pre­ma utje­ca­ju Ru­si­je u BiH i re­gi­ji?

Kao je­di­ni put BiH du­go­roč­no vi­dim euro­atlant­ski put i tu ne­ma dru­ge per­s­pek­ti­ve. Bez ob­zi­ra na spi­no­ve o ko­ji­ma go­vo­ri­te, što se ti­če HDZ-a i HNS-a kao spek­tra različi­tih stra­na­ka u BiH, za nas pos­to­ji sa­mo eu­rop­ska bu­duć­nost i to­mu mo­ra­mo stre­mi­ti. Taj put ne­ma al­ter­na­ti­ve. Mi že­li­mo ima­ti pri­ja­te­lje i u Ru­si­ji i u Ki­ni i u Turskoj, ali naš put je eu­rop­ski put i to je im­pe­ra­tiv od ko­jeg se ne­će odus­ta­ti.

Iz Sa­ra­je­va vam za­mje­ra­ju su­rad­nju s Mi­lo­ra­dom Do­di­kom, ko­ji zbog svo­je retori­ke ni­je omi­ljen ni na Za­pa­du. Za­što po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci Hr­va­ta u BiH danas lak­še su­ra­đu­ju s Do­di­kom ne­go s boš­njač­kim po­li­ti­ča­ri­ma?

S Do­di­kom du­gi niz go­di­na imam od­lič­nu su­rad­nju. O mno­gim pi­ta­nji­ma se razumijemo, ali o mno­gi­ma ne­ma­mo is­ti stav. To nam ne sme­ta da su­ra­đu­je­mo, jer svi smo mi u BiH osu­đe­ni na su­rad­nju. Tak­vu su­rad­nju že­lim ima­ti s boš­njač­kim kolega­ma i s ti­me ne­mam ni­kak­vih pro­ble­ma. Za­mjer­ke na su­rad­nju s Do­di­kom su uglav­nom spi­no­vi ko­ji­ma se po­ku­ša­va uru­ši­ti po­li­ti­ka ko­ju za­go­va­ra­mo u ime hrvatsko­ga na­ro­da i otvo­ri­ti pros­tor za ne­ke dru­ge po­li­ti­ke. No uza­lud­ni su ti po­ku­ša­ji i na do­ma­ćoj sce­ni i u svi­je­tu, gdje je sve vi­še onih ko­ji shva­ća­ju da se iza pri­če o građan­skom us­tro­ju BiH kri­je želja za stva­ra­njem uni­tar­ne dr­ža­ve, što ne mo­že pro­ći. Bit BiH je do­go­vor pred­stav­ni­ka tri­ju na­ro­da i ja ću to nas­ta­vi­ti pro­vo­di­ti, bez ob­zi­ra na zlo­na­mjer­ne po­ku­ša­je da se tak­va nas­to­ja­nja op­s­tru­ira­ju.

Od­no­si Hr­va­ta i Boš­nja­ka da­nas su vje­ro­jat­no na naj­ni­žoj ra­zi­ni još od ra­ta. Kako po­nov­no us­pos­ta­vi­ti po­vje­re­nje i sa­vez­niš­tvo iz­me­đu dva­ju na­ro­da ko­ji di­je­le za­jed­nič­ki pros­tor, ali i po­vi­jes­ne i mno­ge dru­ge ve­ze?

To je pri­je sve­ga vje­šti­na lju­di ko­ji pre­dvo­de te na­ro­de kroz raz­li­či­te po­li­tič­ke op­ci­je. Boš­njač­ki i hr­vat­ski na­rod su brat­ski na­ro­di ko­ji mo­ra­ju sjes­ti i do­go­va­ra­ti se oko svakog važ­nog pi­ta­nja, jer di­je­le is­ti pros­tor, obi­ča­je, na­vi­ke i po­vi­jest, bez ob­zi­ra na to ko­li­ko smo u toj po­vi­jes­ti ne­kad bi­li su­prot­stav­lje­ni. Kad po­vi­jest os­ta­vi­mo iza se­be, ka­da pri­hva­ti­mo da su zlo­či­ni zlo­či­ni bez ob­zi­ra na to nad ki­me su po­či­nje­ni, da su te zlo­či­ne či­ni­li po­je­din­ci iz na­ših na­ro­da, a ne ci­je­li na­ro­di, ka­da se okre­ne­mo budućnos­ti, mis­lim da će bi­ti lak­še sa­gle­da­va­ti po­tre­bu da ži­vi­mo u pri­ja­telj­stvu. Ja ću da­ti mak­si­ma­lan do­pri­nos da na­ša su­rad­nja s Boš­nja­ci­ma bu­de na is­kre­noj brat­skoj ra­zi­ni i to će bi­ti je­dan od mo­jih pri­ori­te­ta sve dok sam u po­li­ti­ci.

Ko­li­ko je iz­gled­na eu­rop­ska bu­duć­nost BiH zna li se da zem­lja zbog iz­os­tan­ka unu­tar­njeg kon­sen­zu­sa te­ško pro­vo­di re­for­me, a skep­ti­ci­zam oko pro­ši­re­nja EU ras­te, po­seb­no me­đu „sta­rim“čla­ni­ca­ma?

Iz­gled­na je ko­li­ko je iz­gled­na i za sve dru­ge zem­lje ove re­gi­je ko­je pre­ten­di­ra­ju na člans­tvo u EU. Ne mo­že se do­go­di­ti da Al­ba­ni­ja, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja uđu u EU, a da u Uni­ju ne uđe i BiH. Ni­je taj pro­blem zas­to­ja na europ­skom pu­tu spe­ci­fi­čan sa­mo za BiH. Ču­li ste ovih da­na ini­ci­ja­ti­vu iz Vi­še­grad­ske sku­pi­ne da u EU u pa­ke­tu tre­ba primi­ti sve zem­lje za­pad­nog Bal­ka­na, kao što su svo­je­dob­no ne­ke dru­ge zem­lje prima­ne u EU u pa­ke­tu, uz svu nji­ho­vu nes­prem­nost, jer je to in­te­res EU. Mi je­smo dio eu­rop­skog pros­to­ra, a ka­da će­mo se in­te­gri­ra­ti u EU, um­no­go­me ovi­si i o na­ma. S dru­ge stra­ne, pos­to­ji vi­še ze­ma­lja čla­ni­ca EU ko­je ne že­le pro­ši­re­nje. Me­đu­tim, cilj EU jest da ovaj pros­tor ve­že za se­be, jer bi on EU uči­nio bo­ga­ti­jom u sva­kom smis­lu. Čvr­sto vje­ru­jem u eu­rop­sku bu­duć­nost, s ti­me da je pu­no to­ga i na na­ma jer smo u pro­tek­lih 15-ak go­di­na pet, šest pu­ta sa­mi se­bi za­tva­ra­li vra­ta EU.

Ko­li­ko ovi po­li­tič­ki pro­ble­mi i ne­funk­ci­onal­nost BiH i nje­zi­nih ins­ti­tu­ci­ja utje­če na bor­bu pro­tiv pan­de­mi­je ko­ro­na­vi­ru­sa? Bi­lo je mno­go za­mjer­ki u jav­nos­ti oko nes­na­la­že­nja u na­ba­vi cje­pi­va, ali i dru­gih pro­ble­ma?

Bi­lo je pu­no kri­ti­ka zbog to­ga što ni­je na­bav­lje­no cje­pi­vo, ali mno­gi su pod­ci­je­ni­li traja­nje pan­de­mi­je. Du­bo­ko smo u dru­goj go­di­ni pan­de­mi­je i već pos­to­je naj­a­ve novog va­la. Sus­tav se pos­tup­no uho­da­va. Na po­čet­ku je ci­je­li svi­jet po­hr­lio ko­ris­ti­ti raz­ne pov­las­ti­ce pri na­ba­vi cje­pi­va, a da­nas ga ima i vi­ška. Mis­lim da tre­nu­tač­no u BiH ima­mo ot­pri­li­ke mi­li­jun do­za na ras­po­la­ga­nju. Naš zdrav­s­tve­ni sus­tav kraj­nje je ko­rek­t­no od­go­vo­rio na iz­a­zov i tre­ba­mo bi­ti za­hval­ni. Za­mis­li­mo da bh. zdrav­s­tve­ni dje­lat­ni­ci ni­su ta­ko dje­lo­va­li, kak­vu bi­smo si­tu­aci­ju ima­li. Na­dam se da vi­še ne­će­mo ima­ti pro­blem s na­ba­vom po­treb­nih ko­li­či­na cje­pi­va. Sa­da će bi­ti ve­ći pro­blem ka­ko us­pješ­no mo­ti­vi­ra­ti na­še lju­de da se cijepe kako bismo zaštitili one najugroženije u našem društvu.

(vecernji.ba)